Oblakoder

U kriznim vremenima (koja su na ovim prostorima, čini se, trajna kategorija), kupovne navike mladih ograničene su na pažljiv odabir, a „luksuzni proizvodi” ostaju nedostižni. Stoga ne treba da čudi činjenica da najveći broj mladih u Srbiji najčešće biva prinuđen da bude racionalan u izborima i da mora da vaga svaki trošak. Ovaj konstantni nesklad između želja koje mladi imaju i mogućnosti da te iste želje i ostvare, dovodi nas do pitanja – čega se sve mladi u Srbiji odriču zarad zadovoljavanja osnovnih životnih potreba? Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Fakultet ima dosta benefita, a glavni je svakako priprema na samostalni „život odraslih”. Pored toga, fakultetsko obrazovanje omogućava da razvijate kritičko razmišljanje i stvarate sebi priliku za ostvarivanje svojih snova. Takođe, pruža vam priliku da istražujete svoja interesovanja bilo da se radi o umetnosti, nauci, tehnologiji, društvenim naukama ili nečemu drugom. Međutim, uprkos svim ovim prednostima, postavlja se pitanje da li je fakultet zaista preduslov za „bolju budućnost”? Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Broj mladih koji odlaze, ali i onih koji imaju tu nameru ili bi to rado uradili kada bi im se ukazala prilika, jeste alarmantan. Sudeći po Oblakoderovoj anketi, čak 90% ispitanika izrazilo je želju da ode iz Srbije. Baš iz tog razloga, pitali smo mlade, ali i naše sagovornike koji se bave migracijama, ali i mladim ljudima – koji su to razlozi zašto mladi napuštaju ili žele da napuste našu zemlju? Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

„Imam ženske probleme”, „Na poštedi sam”, „Oni dani”, „Došla mi je tetka iz Crvenke” i ostali sinonimi su prva stvar koja svedoči o tome koliko je reč menstruacija stigmatizovana u društvu. Razlog za to verovatno leži u tome što je ova tema u društvu i te kako skrajnuta, reč na slovo M se šapuće, krv se na reklamam za uloške prikazuje plavom bojom, dok se ulošci kriju u rukavu ili nose u posebnim kutijicama. Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitala: Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Prva dva meseca 2023. godine ostala su upamćena po zastrašujućim podacima koji su ukazivali na sledeće: svake dve nedelje, u proseku, jednu ženu u Srbiji ubije član porodice, i to najčešće u njenom domu. Od početka godine, u našoj zemlji je počinjeno najmanje 24 femicida, što govori o učestalosti ovih slučaja, tolikoj da pojedini stručnjaci koriste termin „epidemija femicida” kako bi ukazali na ovaj globalni problem koji, čini se, sve više uzima maha. Koje su mere u prevenciji femicida potrebne kako bi zapravo rezultirale izostankom istog? Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Već decenijama u društvenu svest je postalo usađeno da i žene pišu, prevode, lektorišu i kritikuju, te da ove aktivnosti podjednako obavljaju oba roda – kako muškarci, tako i žene, iako nije oduvek bilo tako. Kada govorimo o evropskom, ali i angloameričkom književnom prostoru, žene se bave književnim radom i njegovim različitim oblicima, bez straha da potpišu svoje ime i ne sakrivaju svoj identitet, sem ukoliko to ne čine svesno i namerno. Ipak, kao i u mnogim drugim sferama, i na književnoj sceni, žene i muškarci nisu u potpunosti ravnopravni. Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Razvoj društvenih mreža datira nekoliko decenija unazad – međutim, period od 2010. godine do danas obeležen je ekspanzijom društvenih mreža i njihovim uticajem na načine na koje komuniciramo, delimo informacije i izražavamo se. Danas postoje stotine različitih društvenih mreža koje se fokusiraju na različite tipove sadržaja i ciljne grupe, ali ništa manje – o društvenim mrežama se sve više govori sa fenomenološke strane, a mnoge naučne grane poput medicine i psihologije trude se da daju objašnjenje uticaja društvenih mreža na njihove krajnje korisnike, odnosno – nas same. Međutim, pojam koji je popularizovan 2012. godine i koji se koristi za opisivanje potencijalnih negativnih uticaja digitalne tehnologije na kognitivne sposobnosti ljudi, posebno na pamćenje i pažnju – digitalna demencija, u poslednje vreme opet dobija na važnosti. Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ljudska radoznalost i želja za razumevanjem kosmosa su oduvek okupirali pažnju ljudi, međutim, mnogima je astrofizika delovala prilično komplikovano sve dok se pre tri godine na TikToku nije pojavila astrofizičarka Tijana Prodanović, na pomenutoj društvenoj mreži poznatija kao DrCosmicRay. Tijana na svom TokTok profilu na jednostavan način govori o raznim fenomenima i kroz svoje zanimljive video snimke u svega par minuta pokušava da nam približi svet astrofizike. Popularizacijom nauke počela je da se bavi još 2008. godine, a mnogo iskustva u tome stekla je tokom doktorskih studija u Americi. Nakon završenih studija, vratila se u Srbiju gde je do nedavno svoje znanje delila sa studentima na fakultetu u Novom Sadu. Njen profil na TikToku dokaz je da društvene mreže mogu biti sjajno mesto za promociju nauke, o čemu svedoči i veliki broj mladih koji prate njen rad. Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Život savremenog čoveka izrazito je uslovljen tehnologijom, jer je tehnologija postala integralni element svakog dela naših života. U 2023. godini slobodno možemo da kažemo da dan prosečne osobe koja živi u Srbiji, Evropi ili onome što nazivamo „zapadnim delom sveta”, započinje i završava se uz mobilni telefon. Dok zdravstvene insitutcije ukazuju da bi svaki čovek trebalo da koristi telefon do dva sata dnevno, različita istraživanja rađena na svetskom nivou pokazuju iste podatke – da ljudi u proseku koriste telefon između tri i četiri sata. „Najvezaniji” za svoje mobilne uređaje su upravo mladi, pogotovo oni između 15 godina i 24 godine, za koje se procenjuje da na svakih 8 minuta proveravaju svoje telefone. Prema istraživnju „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža“ iz 2021. godine, čak 94% mladih ispitanika provodi vreme na društvenim mrežama pred spavanje, a 59,4 % njih, pre nego što započnu svoj dan ustajanjem iz kreveta, provere neku od društvenih mreža koje koriste i to redovno rade, dok 32,7% mladih to čini ponekad. Druga istraživanja ukazuju na to da prosečna osoba proveri svoj telefon 58 puta u toku dana. I na ovakvoj dinamici ponašanja profitira jedna čitava industrija bazirana na ekonomiji pažnje, a to je IT industrija. Autorka teksta: Marina Zec Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Nedostatak prakse i godine radnog iskustva neretko budu prva prepreka pri (ne)dobijanju željenog posla. O tome svedoči gotovo 70% učesnika u Oblakoderovoj anketi koja je nastala za potrebe pisanja ovog teksta. Anketirani navode da su nailazili na prijave za posao koje zahtevaju veliko iskustvo, iako traže mlade radnike. Odbijanje mladih na osnovu nedostatka prethodnog iskutva, posebno pri pronalaženju prvog posla, zapravo jeste fenomen, ali i vid diskriminacije čime se krše određena prava, a taj fenomen naziva se jangizam. Autorka teksta: Marija Milić Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Online rad je sve prisutniji u Srbiji, a prema podacima izveštaja Svetske banke iz 2015. godine Srbija je, zajedno sa Rumunijom, svrstana u vodeće zemlje u svetu i u Evropi po procentualnom učešću onlajn radne snage u odnosu na ukupan broj stanovnika i u odnosu na ukupnu radnu snagu u zemlji. Digitalni radnici, kako se navodi u istraživanju Centra za istraživanje javnih politika, najčešće pružaju usluge u oblastima razvoja softvera i tehnologija (IT sektor), pisanja i prevođenja, kreativne i multimedijalne industrije, prodaje i marketinga, birotehničkih usluga i unosa podataka i profesionalnih usluga poput advokatskih, finansijskih i konsultantskih. Ono što je, međutim, primetno je da, kada govorimo o digitalnoj sferi, žene uglavnom zauzimaju pozicije koje podrazumevaju rad i komunikaciju sa klijentima i ostalim zaposlenima, kao i emocionalni rad. Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Mladi u Srbiji čine skoro petinu evidentiranih nezaposlenih lica u Srbiji, a veliki broj onih koji jesu zaposleni, često nisu zadovoljni svojim poslom. Mnogi mladi u Srbiji, po završetku školovanja u nekom trenutku u karijeri odlučuju da se prekvalifiju, nezadovoljni uslovima koji se nude u okviru industrija za koje su se školovali. Drugi, takođe iz nezadovoljstva, ali i ambicije, odlučuju da pokrenu svoje poslove. Oni treći, koji smatraju da nemaju izlaz i da nikako ne mogu da poboljšaju svoju ekonomsku poziciju u Srbiji rešenje vide u migraciji. Mogućnosti mladih u Srbiji kada govorimo o tržištu rada su zaista brojne, ali je činjenica da je izalazak na tržište rada i stabilno „održavanje“ na istom, za mnoge mlade, kao i sve druge koji se bore sa savremenim trendovima liberlanog kapitalizma u kome živimo, zaista veoma stresno. Upravo zbog toga, rešili smo da istražimo – kakva je zaista ekonomska pozicija mladih u Srbiji? Autorka teksta: Marina Zec Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Kada govorimo o mladima i kategorijama koje vezujemo za mlade, najčešće mislimo o pozitivnim konceptima – o poletnosti, energičnosti, optimističnosti, pokretnosti. Mladi, pogotovo iz perspektive starijih, nemaju mnogo muka – osim onih, „mladalačkih“ koje se odnose na odrastanje. Pa ipak, određeni broj mladih suočava se i sa specifičnim bolestima kao što je multipla skleroza. Multipla skleroza (MS) je jedna od najnepredvidljivijih i najspecifičnijih bolesti centralnog nervnog sistema. Kako se navodi u publikaciji Vodič kroz multiplu sklerozu Društva multiple skleroze Srbije, MS je hronična, progresivna i neurodegenerativna bolest centralnog nervnog sistema, nepoznatog uzroka, koja predstavlja najčešće netraumatsko onesposobljavajuće neurološko, autoimunsko oboljenje mladih odraslih osoba. U Srbiji trenutno živi preko 4.500 osoba sa multiplom sklerozom koje primaju neku vrstu terapije, a procenjuje se da oko 9.000 ljudi živi sa ovom bolešću. Od toga, veliki deo predstavljaju upravo – mladi ljudi. Autorka teksta: Marina Zec Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ukoliko vam igra kapak, otežano dišete, osećate bol u leđima ili ubrzano lupanje srca, najverovatnije ćete, pre preuzimanja bilo koje konkretne akcije, prvo dohvatiti telefoni i izguglati simptome koje u tom trenutku osećate. I ne, niste usamljeni u ovakvom ponašanju – svako od nas će impulsivno pribeći ovakvoj vrsti „prečice” u pokušaju da na najbrži mogući način saznamo šta nam se dešava. No, samodijagnostikovanje bolesti nije se pojavilo paralelno sa pojavom interneta – mnogi domovi imali su u svojim bibliotekama medicinske enciklopedije sa kojima su se svi ukućani „savetovali” pre nego sa lekarima. Internet je, umnogome, olakšao pretragu svih informacija, pa i medicinskih, čineći ih dostupnim na jednom mestu, međutim – ako u Google pretraživač ukucamo simptome različitih bolesti, neretko ćemo za iste simptome dobiti različite rezultate i različite dijagnoze, što nas dovodi do zaključka da bez lekarskog pregleda ne možemo sa sigurnošću znati sa kojom bolešću se naš organizam bori – bila ona psihičke ili fizičke prirode. Uprkos tome, Google i dalje prednjači kada biramo mesto na kome ćemo potražiti pomoć kada se ne osećamo dobro. Postavlja se pitanje – zbog čega je to tako? Autorka teksta: Snežana Katunac Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Poslednjih godina svedoci smo toga da se o mentalnom zdravlju mnogo više razgovara, te i da je ova tema konačno prepoznata kao tema o kojoj je bitno pričati naglas. Jedan od fenomena koji se, pri razgovoru o mentalnom zdravlju, najčešće ističe kao prisutan među mladima, pogotovo adolescentima, su anksiozni poremećaji. Sve veći broj mladih ljudi svedoči da su barem jednom u životu doživeli napad anksioznosti, a mnogi od njih gotovo svakodnevno žive sa anksioznošću. Iako je pandemija predstavljala jednu novu, izrazito stresnu situaciju za većinu ljudi u svetu, ona je, kako navode mnogi stručnjaci, posebno uznemirujuće uticala na mlade ljude. Porast broja adolescenata koji smatraju da su anksiozni, posledično prirodno nameće sledeća pitanja – zašto su mladi anksiozni, kada se najčešće susreću sa ovim osećajem, ali i kako mogu da ga prepoznaju, i – prevaziđu? Autorka teksta: Marija Todorović Ilustracije: Olga Đelošević Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Od izlaska poslednje knjige Harija Potera prošlo je dovoljno vremena da možemo sa sigurnošću reći da su šanse za pojavu sličnog fenomena sve manje. U trenutku vrhunca popularnosti franšize, dodatno pojačane nizom visokobudžetnih ekranizacija, zaista se osećala magija u vazduhu prilikom izlaska svake nove knjige. Filmove je često pratila i adaptacija u vidu video-igre, i iako su nam neke od njih ostale drage – više iz sentimentalnih razloga nego zbog (često sumnjivog) kvaliteta – činjenica je da predugo nismo dobili odličnu igru smeštenu u čarobni univerzum Hogvortsa i Harija Potera. Donosimo recenziju igre o kojoj svi Normalci pričaju. Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autor teksta: Stefan Gašić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Kada biste prosečnu mladu osobu pitali bez koje stvari ne bi mogla gotovo ni dana, verovatno bi većina na prvu pomisao rekla: mobilni telefon. Postoje brojni razlozi zbog kojih je taj odgovor razumljiv jer nam se na telefonu nalaze svi kontakti, fotografije, mnogi danas rade uz pomoć telefona, muziku slušamo preko telefona, a možda najvažnije – uz pomoć telefona (društvenih mreža i aplikacija) najčešće i najbrže komuniciramo. Pitanje je koliko mladih zna napamet brojeve telefona svojih najbližih ljudi, ako izuzmemo mamin ili tatin, a i zašto bi pamtili, kada je telefon baza svih podataka. Međutim, kada kažemo telefon, obično se misli i na internet – taj važan element naših života koji je posebno značajan mlađoj populaciji, takozvanoj Generaciji Z, koja gotovo da ne poznaje život bez interneta. Predstavnici Generacije Z su kroz čitavo odrastanje imali neograničen pristup internetu, u virtuelnom prostoru snalaze se možda i bolje nego u svojoj sobi, a navodi se i da su zbog toga pasivniji i manje komunikativni. Internet revolucija nam je donela novi pogled na komunikaciju, te čak i takozvani bumeri uživaju u mogućnostima koje pruža internet. Ipak, Gen Z je nešto više nego ostali zavisna od internet mreže i svojih telefona. Kako bih testirala da li će se i u kojoj meri moj dan promeniti, rešila sam da kao predstavnica Generacije Z (na granici sa Milenijalcima) jedan dan provedem bez interneta. *Već dva puta sam lomila ekran na telefonu pa otprilike znam kakav je osećaj biti par dana bez telefona, ali ne i bez interneta.* Tekst čitala: Snežana Katunac Autorka teksta: Marija Milić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Srbija je među retkim zemljama u Evropi (pored Bosne i Hercegovine, koja je tek nedavno zabranila konzumiranje cigareta u javnom prostoru) u kojoj je i dalje dozvoljeno pušenje u zatvorenim prostorijama (kafići, klubovi, restorani), međutim, čini se da se tome uskoro nazire kraj. Ministarka zdravlja Danica Grujićić pre par dana u javnom obraćanju u okviru kampanje „Rak je izlečiv” pozvala je građane da podrže donošenje zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Ministarka je, između ostalog, istakla da je prevencija raka pluća moguća i da je jedan od koraka upravo zabrana pušenja u kafićima, restoranima, barovima… Pozivajući se, pre svega, na to da je pušenje jedan od glavnih uzroka nastanka brojnih bolesti, raka pluća, jezika, usne duplje, jednjaka, dok nepovoljno utiče i na plodnost kod muškaraca i žena. Pitali smo mlade šta misle o aktuelnoj temi uvođenja zabrane pušenja u restoranima, kafićima, barovima i noćnim klubovima. Tekst čitala: Snežana Katunac Autorka teksta: Marija Milić Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Duhovit osvrt na egzistencijalnu krizu, borba protiv patrijarhata, kapitalizma, letargije, obaveza, tuđeg mišljenja, fantastična bića poput – prosvećenog konzumeriste, smoglija ili weekinga – pojave su koje možete pronaći na Instagram profilu Sadmics, koji predstavlja skup duhovitih ilustracija Milje Šijakinjić. Sadmics je nastao pre četiri godine, a od tada je uspešno nastavio da razvija svoj autentični pravac sadmics-a, stripova koji su antipod comics-ima. Milja ih sama naziva stripaćima, a najveća prednost sadmicsa je što oni savršeno komuniciraju sa svojom publikom – mahom milenijalcima, koji se u njima neretko prepoznaju – jer, realno, ko od nas nije weeking (vikend ratnik kome je najveća snaga što živi za vikend, ali najveća slabost upravo to što živi za vikend)? Takođe, sadmics ima izrazitu društvno angažovanu crtu, što ga čini autentičnim, ponekad možda otresitim, i beskrajno šarmantnim. Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac Autorka teksta: Marina Zec Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Iako nova godina simboliše i novi početak, za mnoge prvi januar ništa nije promenio. Probudili smo se istim željama i problemima kao i „prošle godine”, možda čak još umorniji jer se verovatno slavilo do kasno u noć. Mamurluk i iscrpljenost uvode nas u novu godinu, a ubrzo počinje i emotivni rolerkoster koji se uglavnom među mladima dešava na samom početku nove godine. Euforija pred praznike raste, uzbuđeni smo jer tada konačno imamo vremena da se vidimo sa svim prijateljima i više vremena provodimo sa porodicom. Uz to, tu su novogodišnje proslave i putovanja. Međutim, svega par dana nakon što nas prođe praznični hajp, vraćamo se starim obavezama, tu su posao, fakultet i brojne svakodnevne aktivnosti, što u velikoj meri doprinosi da se posle prazničnog ushićenja osećamo iscrpljeno, mrzovoljno, preokupirano… U prazničnom periodu posebno su nam nametnuta očekivanja da svi treba da budemo srećni i lepo raspoloženi. Međutim, tu su i očekivanja koja sami sebi postavljamo za narednu godinu – u novoj godini želim da smršam, više putujem, pročitam više knjiga, prestanem da pušim… Ispitni rokovi na fakultetu se bliže, na poslu počinju pripreme za naredni period, a i januar traje predugo. Kada nas sustigne lavina svih nametnutih očekivanja i ličnih želja, postaje nam pomalo tesno u sopstvenoj koži. Upravo taj post-praznični period mnogima stvara osećaj opterećenosti, o čemu svedoče i podaci iz Oblakoderove ankete kojom smo hteli da saznamo više o emotivnim stanjima mladih nakon praznika. Tekst čitao: Ivan Radisavljević Autorka teksta: Marija Milić Mentorka: Marina Zec Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.