Srbija

Kako do pomirenja na Zapadnom Balkanu? Da li će u tome pomoći vlasti u državama, školstvo kroz učenje o kulturi sjećanja ili povezivanje mladih? U potrazi za odgovorima Ivi Gajić su se pridružili Amar Buljubašić, Milena Petrović i Albana Bucaliu koji su učestvovali u projektu Regionalno partnerstvo mladih sa još 60 učesnika iz Bosne i Hercegovine, Srbije i sa Kosova.

Kako prepoznati i liječiti posttraumatski stresni poremećaj koji je ozbiljan lični, ali i društveni problem sa kojim se svi mi možemo suočiti kao posljedica neke traume. Šta karakteriše ljude koji imaju PTSP? Da li mladi mogu da se na drugačiji način izbore sa ovim problemom? O svemu ovome u posljednjoj epizodi specijalnog izdanja ZIP-a Lejla Omeragić Ćatić razgovarala je sa psihoterapeutkinjom Branislavom Stević iz Centra za ratnu traumu Novog Sada. Šta kažu sarajevski taksisti: u kakvoj to sredini živimo? Da li roditelji strahuju da prenesu svoje traume na djecu? Slušajte u trećem izdanju serijala o PTSP-u. U prethodna dva smo govorili sa ljudima kojima je dijagnosticiran ovaj poremećaj, o njihovom iskustvu, ali smo se fokusirali i na ženski doživljaj preživljene traume.

Koliko je društvo na Zapadnom Balkanu skrojeno tako da u njega mogu da se uklope ljudi koji imaju bilo kakvu različitost? Gde je glas ljudi iz osetljivih društvenih grupa? Kako se definiše uspeh i da li se percepcija uspeha menja vremenom i saznanjima? Ova pitanja Miljana Miletić je otvorila u prvoj epizodi nove sezone podcasta Glasom mladih sa Lanom Nikolić, radijskom voditeljicom i aktivisticom.

Pisanje pesama za umetnice širom regiona, ali i za pozorišne predstave, decu i sebe, samo su neke od stvari koje su deo karijere pevačice Bojane Vunturišević. Osim na nastupima moguće ju je videti i na protestima u Beogradu – protiv nasilja, femicida, za podršku žena i ljudskih prava uopšte. U Glasom mladih sa Bojanom razgovaramo o aktivizmu, borbi za ljudska prava kao i dečijem horu kojeg vodi i muzici koju piše.

Prošla je 21 godina od ubistva premijera Srbije. Podsećamo na naš podcast od prošle godine. Pre 20 godina ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić. Kao prvi premijer nakon rušenja autoritarnog režima Slobodana Miloševića pokušavao je da promeni Srbiju – da je modernizuje i okrene Zapadu. Koliko je u tome uspeo poslušajte u podkastu "Između redova" autorice Ljudmile Cvetković.

Svake sekunde na deponiji završi kamion garderobe. Svaki bačeni komad odeće, utiče i na životnu sredinu, a kada uzmemo u obzir koliko se baci, logično je pitanje: kako tome stati na put? Može li moda da bude održiva? Ili u najmanju ruku – održivija? Da li odgovor na smanjenje tekstilnog otpada možda donekle leži u radnjama polovne odeće? Saznajte u Glasom mladih.

Više od tri hiljade diviljih deponija registrovano je u poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, a od toga gotovo 1.500 nije bilo očišćeno. Polovina otpada je na gradskim smetlištima, uz rizik po zdravlje ljudi i često bez kontrole šta se tamo odnosi. U ovoj epizodi ZIP-a pričamo o deponijama, zagađenim rekama i reciklaži. I tražimo odgovor na pitanje šta da se radi sa onim što svaka balkanska kuća ima – kesom sa plastičnim kesama.

Koji su događaji obeležili 2022. godinu u zemljama Zapadnog Balkana? Da li je dominirala opšta kriza ili je bilo i razloga za radost?

Kako se kolege Slavka Ćuruvije, ubijenog novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin, sećaju 90-ih godina u Srbiji i rada sa njim? Ćuruvija je ubijen u aprilu 1999. nakon niza pritisaka na rad novina u njegovom vlasništvu zbog kritičkog izveštavanja u vreme režima Slobodana Miloševića, tada predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Novinari Miroslav Mikuljanac, Mitko Jakovlevski i Srđan Janković govorili su o vremenu kada su bili deo Ćuruvijine redakcije u Beogradu i suočavali se pritiscima, kažnjavanjima, zaplenama imovine i pretnjama zatvorom.

Šest kampova, dve sigurne kuće i ulica. Toliko je smještaja promijenio Džanatula Momand koji je sa 15 godina u Srbiju stigao iz Pakistana. U Beogradu je završio srednju školu, a danas volontira u organizaciji koja pomaže migrantima. Nakon bjega iz svoje zemlje zbog talibana, teškog migrantskog puta, u Glasom mladih poslušate čemu se danas nada Džanatula.

Nekadašnji saradnik Mirjane Marković supruge Slobodana Miloševića, danas je najodaniji saveznik predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Poznat je po oštroj retorici prema susedima u regionu i prijateljstvu prema Rusiji. Posle dugogodišnjeg ministarskog staža u Vladi Srbije imenovan je za čelnika nacionalne bezbednosne službe – Bezbednosno informativne agencije. Koji je put Vulin prešao poslušajte u podkastu "Između redova".

Dejanova majka nikada nije pročitala njegovu zadnju poruku. Umjesto da krene autobusom za Njemačku, Desanka će umrijeti na bolničkom stolu od ubodnih rana koje joj je nanio bivši suprug. Ovo je priča o Desanki, ubijenoj nakon decenija zlostavljanja. Ovo je priča o femicidu. Ovo je priča o njenom sinu Dejanu i životu zauvijek obilježenim ubistvom majke.

'Nikad nisam dobio pravu priliku da radim i da se osećam ko čovek' – ovako Vladimir Ziriković iz Beograda počinje svoju priču. Na diskriminaciju osoba sa invaliditetom ukazuju izveštaji domaćih i međunarodnih institucija – od nepristupačnog javnog prevoza i ustanova, preko nejednakih šansi za obrazovanje, zapošljavanje i lečenje. Kako savladati arhitektonske prepreke, a kako stereotipe i predrasude – o tome za podkast ZIP govore Branko Jokić, Vladimir Ziriković, Nikola Đurđević i Ljupka Mihajlovska.

“Hoćemo žensku revoluciju”, uzvikivali su građani i građanke okupljeni na protestu u Beogradu na kojem su izražavali nezadovoljstvo, ali i bes zbog objavljenog intervjua sa višestrukim silovateljem. A na plakatima bile su poruke žena koje traže sigurnost, život bez straha i poruke da se na nasilje ne klikće, već da se ono sprečava. Koliko još protesta treba da se desi kako bi se žene osećale sigurnije u okruženjima u kojima žive? Koliko još plakata, poziva pre nego što prava žena budu poštovana? Odogovore na ova pitanja u Glasom mladih tražimo sa Natašom Elenkov iz Ženske solidarnosti.

Pokušaj prvog Prajda u Beogradu 2001. godine završio se nasiljem. Više od dvadeset godina kasnije, desnica pokušava da zabrani Prajd. Koliko se u Srbiji poštuju prava LGBT+ zajednice? U potrazi za odgovorom, na ulicama Beograda, Neveni Bogdanović pridružilo se troje mladih LGBT+ aktivista koji govore o svojim iskustvima.

Ključni događaji u 2021. u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i na Kosovu.

Srbija je u procesu demokratske tranzicije kome nema kraja, a teško je definisati i kako bi trebalo da se završi taj proces, navodi Giorgio Furscione sa milanskog Instituta za međunarodnu politiku (ISPI).

"Miloševićev režim je rodno mjesto društvene strukture koju je sad politički pojačao, zaoštrio jednopartijskim sistemom režim Aleksandra Vučića", kaže ekonomista i analitičar, danas viši savjetnik i direktor IBHI-ja (Nezavisni biro za humanitarna pitanja) u Sarajevu. Bio je ambasador pri OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) i šef stalne delegacije Jugoslavije pri OECD-u u Parizu, te savjetnik pri OECD-u do 1992.

Mediji pod kontrolom vlasti u današnjoj Srbiji su zamena za pendrek i lisice Miloševićeve Srbije. Tom metaforom novinarka Danica Vučenić opisuje medijsku sliku Srbije danas, u zemlji na čijem je čelu Aleksandar Vučić, nekadašnji desničar, koji je u devedestim bio i ministar informisanja u jednoj od Vlada socialista Slobodna Miloševića.

Hapšenje i ekstracija Slobodana Miloševića 2001. godine, tada su pokazali duboku podelu koja je postojala unutar političkih snaga koje su ga oktobra prethodne 2000. godine, svrgle sa vlasti, podseća Žarko Korać, profesor Beogradskog univerziteta. Sa pozicije vicepremijera u prvoj Vladi Srbije formiranoj posle Miloševićevog pada, Korać je posmatrao turbulente političke procese u koje je Srbija ušla, zaključno sa ubistvom premijera Zorana Đinđića marta 2003.